Značaj antioksidansa za ljudsko zdravlje

Ljudski organizam sam stvara antioksidanse koji se bore protiv slobodnih radikala koji se javljaju u metaboličkim procesima. Kada dođe do disbalansa između slobodnih radikala i antioksidanasa, dolazi do stvaranja oksidativnog stresa. Delovanje slobodnih radikala prouzrokuje mnoge bolesti, između ostalih, srčani udar, reumatske tegobe, bolesti bubrega, dermatološke probleme, alergije, astmu, infektivne bolesti…

Da bi se ublažilo ili sprečilo štetno delovanje slobodnih radikala, neophodni su nam antioksidansi kojih ima najviše u voću i povrću. Metodom – ORAC (Oxygen Radical Absorbance Capacity) meri se snaga antioksidativnog delovanja svake namirnice. 

Kako nastaju slobodni radikali?

Slobodni radikali su reaktivna jedinjenja koja se prirodno stvaraju u našem telu i prirodno neutrališu, ali problem nastaje kada se stvaraju većom brzinom nego što organizam stigne da se sa njima izbori. Tada dolazi do propadanja ćelija i razvoja bolesti. Oni su zapravo molekuli kiseonikovih jedinjenja sa jednim ili više neuparenih elektrona u svojoj spoljašnjoj ljusci.

Slobodni radikali ne nastaju samo zbog delovanja kiseonika u ćelijama, već i kao posledica loših životnih navika poput pušenja, čestog konzumiranja mesnih proizvoda, pržene i pohovane hrane. Nastaju i zbog boravka na zagađenom vazduhu, stresa, izloženosti ultraljubičastim zracima i preteranom fizičkom naporu.

Hrana u kojoj borave slobodni radikali

Bogata je slobodnim radikalima usled prisustva aditiva, boja, konzervansa i pojačivača ukusa.

  • Gazirani sokovi i energetski napici
  • Slatke i slane grickalice
  • Alkoholna pića
  • Kečap, majonez, razni sosovi i industrijske prerađevine
  • Gotova konzervirana jela

Uloga antioksidansa

  • Onemogućavaju stvaranje novih slobodnih radikala
  • Neutrališu već nastale slobodne radikale
  • Popravljaju oštećenja na ćelijama koja su nastala delovanjem slobodnih radikala
  • Usporavaju starenje, snižavaju količinu holesterola, štite srce i krvne sudove

Vitamini A, C i E

  • Vitamin A – pomaže u obnavljanju ćelija epitela, ali i u drugim delovima organizma kao što su oči, gde je bitan za sintezu vidnog pigmenta
  • Vitamin C – učestvuje u stvaranju kolagena važnog za hrskavicu, zglobove, kožu i krvne sudove
  • Vitamin E – sprečava nastanak arterijskog plaka, suženje arterija i razvoj ateroskleroze, sprečava oksidaciju masti i oštećenja krvnih sudova

koenzim q10

Koenzim Q10

Štiti ćelijsku membranu od oštećenja izazvanih delovanjem slobodnih radikala, sprečava oštećenje proteina i DNK i prenosi elektrone neophodne za stvaranje energije u ćelijama. Tokom godina sinteza ovog antioksidansa opada, te je zbog toga bitno da se nadoknadi  putem hrane ili dijetetskih suplemenata.

Najbogatiji prirodni izvori su: svinjske, juneće i pileće iznutrice, riba, hrana biljnog porekla kao što su suncokretovo, maslinovo i ulje koštica grožđa, a potom i koštunjavo voće, bobičasto voće, grožđe i citrusi.

Flavonoidi

Prema svojoj strukturi to su polifenolna jedinjenja koja nastaju kao sekundarni metaboliti biljaka. Neka od najznačajnijih jedinjenja su: antocijani, flavonoli, flavoni i katehin. To su takozvane fitohemikalije i čini ih preko 4000 različitih vrsta. Njihovi najbogatiji izvori nalaze su u zelenom čaju, crnom i belom vinu, crnoj čokoladi, pasulju, spanaću, borovnicama i aroniji.

Rasveratol za dugovečnost

Kod biljaka ima zaštitnu ulogu, štititi ih od prevelikog uticaja UV-zračenja, gljivičnih infekcija, kao i efekata naglih klimatskih promena. Smatra se da resveratol u ljudskom organizmu aktivira SIRT1 gen, kao i proizvodnju proteina ovog gena, koje štite naše ćelije od oksidativnog stresa, kao uzroka starenja i  razvoja brojnih hroničnih bolesti.

Oligoelementi – selen, bakar i cink

To su hemijski elementi koji se nalaze u malim količinama u našem organizmu, zbog čega je važno njihovo unošenje ishranom ili suplementacijom. Selen se nalazi u skoro svim tkivima i organima gde učestvuje u borbi protiv slobodnih radikala; bakar je sastojak krvi i esencijalni mikroelement; dok cink doprinosi produkciji antitela i limfocita, čime se aktivira imuni sistem. Njihovi najznačajniji izvori nalaze se u morskim plodovima, mesu i brazilskom orahu. 

Najjači antioksidans

Prema nekim istraživanjima smatra se da je piknogenol  prirodni produkt iz kore evropskog priobalnog bora, najmoćniji antioksidans na svetu. Njegovo delovanje 50 puta je efektivnije od vitamina E i 20 puta moćnije od vitamina C. On pripada porodici bioflavonida, a koristan je u sprečavanju oboljenja krvnih sudova povezanih sa varikoznim venama, perifernom hemoragijom, dijabetičkom retinopatijom i visokim krvnim pritiskom.

Godži bobice ili “super voće” takođe se nalaze u vrhu liste najboljih. Osim što jačaju imunitet, štite od bolesti krvnih sudova, deluju antibakterijski, poboljšavaju cirkulaciju i sve to zahvaljujući tome što sadrže 19 aminokiselina, 21 mineral, kompleks vitamin B i esencijalne masne kiseline.

 

VAŽNO: informacije koje su date u ovom tekstu su informativnog karaktera i nisu namenjene za dijagnostiku ili lečenje bilo koje vrste!

The post Značaj antioksidansa za ljudsko zdravlje appeared first on Apoteka Laurus.

Izvor: Apoteke Laurus, https://apotekalaurus.rs/,