Još jedna nova metoda je usvojena. U Institutu „Dedinje“ održan je elektrofiziološki workshop u okviru kojeg su danas urađene tri fokalne krio-ablacije ,procedure koje se ne rade u našem regionu,a koje su kod nas prvi put urađene još pre nekoliko meseci.U medicini i ono što je koliko juče bilo najbolje i najnaprednije, stalno se usavršava,pa su ovi današnji elektrofiziološki zahvati doneli nove benefite i za naše pacijente ,ali i za lekare : procedure su obavljene inoviranim postupkom, sa najminimalnijim ,reklo bi se potpuno beznačajnim i zenemarljivim dozama zračenja. Supervizor ovih zahvata izuzetno značajnih za srpsku medicinu, bio je naš ugledni gost prof.dr Angel Arenal poznati elektrofiziolog Univerzitetske klinike „Gregorio Maranjon“ iz Madrida,inače jedne od najvećih klinka u Španiji, a procedure su izveli naši elektrofiziolozi dr Velibor Ristić,dr Milosav Tomović i dr Dejan Kojić,koji se za ovu inovaciju edukovao u Madridu,upravo kod profesora Arenala.
Urađene su tri fokalne krio-ablacije kod pacijenata čiji je supstrat u blizini glavne raskrsnice sprovodnog sistema srca (AV čvora). Kod ovih pacijenata je već pokušavana ablacija radiofrekventnom energijom, ali se od ablacije odustajalo zbog visokog rizika od komplikacija.
-Mi u regionu imamo najbolju elektrofiziologiju ali, u nekim oblastima kaskamo za evropskom medicinom .Trudimo se da uhvatimo korak i da učimo od najboljih. Kao što smo čuli od prof. Arenala,oni su fokalnu krio-ablaciju počeli da rade još pre petnaest godina ,a mi smo to uradili u ovoj godini,prvi u regionu.Verujem da ćemo nastaviti ovu uspešnu saradnju sa madridskom klinikom i uglednim prof.Arenalom i uz njihovu pomoć u korak pratiti nove tehnologije u elektrofiziologiji-istakao je prof.dr Milovan Bojić,direktor Instituta „Dedinje“.
-Prvo smo,radi bezbednosti fokalnu krio-ablaciju koristili kod naših pedijatrijskih i mladih pacijenata,a onda smo je primenili na sve rizične grupe,naravno,tamo gde je to moguće.Ova procedura ima brojne prednosti nad standardnom radiofrekventnom ablacijom,pre svega jer je potpuno bezbedna .I srce doktora koji radi krio-ablaciju je mnogo mirnije kad zna da je ono što radi potpuno bezbedno za pacijenta i bez imalo rizika.To nije slučaj kod standardne ablacije jer kod visokorizičnih pacijenata može da se ošteti AV čvor,a to onda podrazumeva brzu ugradnju stalnog pejsmejkera.A kad pred sobom imate mladog čoveka ili dete,onda je to ogromna odgovornost-rekao je profesor Angel Arenal.
-Prednost je i to što krio-ablacija ne izaziva aritmije,kao standardna metoda,pri tome je potpuno bezbolna ,obezbeđuje stabilnu poziciju katetera .Maping sistem 3D kojim Institut raspolaže , omogućava da se procedura obavi uz minimalno zračenje,pa čak i bez zabeleženog zračenja.Tendencija je da ovu proceduru,koliko od danas, uvedemo kao redovnu metodu lečenja aritmija kod pacijenata sa visokim rizikom ,na veliko zadovoljstvo naših visokorizičnih pacijenata ,dece,mladih,trudnica -kaže dr Dejan Vukajlović,upravnik Odeljenja za elektrofiziologiju i elektrostimulaciju u Institutu „Dedinje“.
-Prednost ove metode je u tome što nam omogućava da doziramo energiju i testiramo nivo rizika primenom krio-energije na minus 30 stepeni Celzijusa (krio maping). Ukoliko ne registrujemo AV blok, bezbedno je na tom mestu aplicirati krio-energiju do temperature od minus 70 stepeni Celzijusa i trajno eliminisati supstrat aritmije. Ukoliko se registruje AV blok, krio-energija se stopira i nastavlja se traženje bezbednijeg mesta za ablaciju. Zahvaljujući krio-mapingu ova tehnologija je značajno bezbednija od standardne radiofrekventne ablacije za pomenute grupe pacijenata. A treba napomenuti da se uglavnom radi o vrlo mladim pacijentima, adolescentima i pacijentima u dvadestim i tridesetim godinama života – objašnjava dr Dejan Kojić,elektrofiziolog,koji brine za uvođenje novih tehnologija u Institutu „Dedinje,ne krijući zadovoljstvo što je prva današnja krio-ablacija završena uspešno i što se naš pacijent Miroslav Stančević ,kako nam je i sam rekao kada smo ga posetili,oseća izvrsno.
Izvor: Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje, http://www.ikvbd.com/,