Svetski dan bubrega: dr Nedim Hamzagić, jedna od deset odraslih osoba ima oslabljenu bubrežnu funkciju

D

Svake
godine u martu mesecu širom sveta se obeležava Svetski dan bubrega. 850 miliona
ljudi na svetu ima oslabljenu bubrežnu funkciju, ovaj broj i dalje nastavlja da
raste, prevencija hronične bolesti bubrega je zato važnija nego ikada, tim
povodom odgovore na neka od glavnih pitanja dao nam je doktor  medicinskih nauka, načelnik centra za hemoijalizu u Tutinu dr Nedim Hamzagić.

Šta je hronična bubrežna bolest?

Hronična bubrežna bolest je sindrom koji traje
minimalno tri ili više meseci a nastaje kao posledica postepenog, progresivnog i
ireverzibilnog smanjenja bubrežne funkcije. Bubrezi postaju manje sposobni da
obavljaju svoju funkciju.

Koje sve funkcije obavlja bubreg?

Bubrezi imaju čitav
dijapazon po život značajnih uloga i utiču na rad svih ostalih organa i
organizma u celini. Zaduženi su za regulacija vode i elektrolita u organizmu. Imaju
ulogu “filtera”, uklanjaju štetne produkte metabolizma (ureu i kratinin). Luče
hormon (eritropoetin), koji je neophodan za regulaciju krvne slike, regulišu
krvni pritisak. U bubrezima se vitami D pretvara u aktivni oblik.

Šta dovodi do
slabljenja funkcije bubrega?

Sve statistike ukazuju
na 3 najčešće bolesti koje mogu dovesti do slabljenja funkcije bubrega, kao
najznačajni uzročnik je šećerna bolest 28%, zatim,  povišen krvni pritisak 25%, upale bubrega (glomerulonefritisi)
21% svih slučajeva.

Koji simptomi mogu ukazati na
bubrežne bolesti?

U početnom
stadijumu bubrežna oboljenja često mogu biti bez simptoma, ako se jave simptomi
oni su često nespecifični. Na ove bolesti treba posumnjati ako se pojave
testasti otoci potkolenica, lica, ako se javi potreba da se noću ustaje i mokri
ili ako se jave pojačana žeđ ili grčevi u mišićima noge, mučnina, povraćanje,
gušenje, malaksalost.

Problem kod
pacijenata je taj što se kasno jave lekaru, ne dolaze redovno na kontrole.
Veliki broj pacijenata se javi lekar tek u 4 ili 5 stadijumu bolesti, kad je
već kasno za efikasno lečenje i teško može doći do oporavka bubrega.

Da li su i neki lekovi
zabranjeni?

– Za bubrežne bolesnike je važno da izbegavaju uzimanje
nefrotoksičnih lekova, jer neretko se pacijenti leče sami. Najopasniji su tzv.
nesteroidni antireumatici, diklofeni, brufeni, koji imaju toksično dejstvo na
bubrege, i dovode do rapidnog pogoršanja.

Da li ti lekovi mogu da oštete bubrege i kod zdravih osoba?

– Naravno. Upotreba ovih lekova posle izvesnog vremena može da
dovede do intersticijskog nefritisa. Na sreću, ova bolest se ne javlja toliko
često, i na vreme može da se izleči.

 
Navike koje loše utiču na
bubrege:


* ne kontrolišete krvni pritisak
* koristite cigarete
* ne hranite se pravilno,
* koristite mnogo soli u ishrani
* ne pijete dovoljno vode
* preterujete s alkoholom
* izbegavate vežbanje I fizičku aktivnost
* uzimate lekove bez saveta lekara
* uzdržavate se od odlaska u toalet

Koje preglede treba da obave
osobe koje kod sebe prepoznaju navedene simptome?

-Potrebno je da urade biohemijske
analize, ureu i kreatinin u krvi, analizu urina, krvnu sliku, neophodno je
uraditi i analizu elektrolita, kalijuma, kalcijuma, fosfora, kontrola krvnog
pritiska kao i ultrazvučni pregled bubrega.

A
ukoliko postoji porodična predispozicija za bolesti bubrega?

– Ukoliko postoji
pozitivno porodično opterećenje, pregled urina i biohemijske analize krvi
trebalo bi da se rade češće. To isto važi i za osobe koje se nalaze u rizičnoj
grupi za oboljenje, jer je kontrola koncentracije albumina i proteina u urinu
kod njih veoma značajan pokazatelj stanja bubrega.

Da
li uzimanje tečnosti pogoduje bubrezima?

-Optimalan unos vode
je najbolja prevencija u sprečavanju poremećaja rada bubrega. Voda je značajna
jer sprečava nastanak mikrokalkuloze u bubrezima, a samim tim i uporne urinarne
infekcije koje se javljaju kao posledica formiranja kamena i peska. Količinu
vode koju je poželjno konzumirati zavisi od više faktora i treba je
individualno prilagoditi. Optimalno je oko 2 litra tečnosti dnevno dok kod fizičkih
radnika koji gube dosta tečnosti putem znoja ta količina može biti i više od 4
litra.

dr sci med Nedim Hamzagić
  Biografija dr Nedim Hamzagić  

Nedim Hamzagić rođen je u Tutinu 1987. godine, gde je sa odličnim uspehom završio osnovnu i srednju školu. Medicinski fakultet Univerziteta u Kragujevcu upisao je 2005. godine, a diplomirao 2011. godine. Od 2012. godine radi u Službi za hemodijalizu u Domu zdravlja Tutin, gde trenutno obavlja funkciju načelnika Službe. 2014. godine upisao je Akademske doktorske studije na Fakultetu medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu, na izbornom području Eksperimentalna i klinička interna medicina, modul nefrologija. Doktorsku disertaciju odbranio 2019. godine.   Učesnik je većeg broja Evropskih kongresa nefrologa – Amsterdam 2014, London 2015, Madrid 2017, Kopenhagen 2018.   Autor je i ko-autor većeg broja naučno istraživačkih radova iz oblasti interne medicine, nefrologije.   Član je Lekarske komore Srbije LKS, Udruženja nefrologa Srbije UNS, Evropskog udruženja nefrologa ERA-EDTA.

Source: Dom zdravlja Tutin, http://dztutin.rs/